Merac krvnog pritiska HS-201C1 sa manometrom i stetoskopom

Kontakt telefoni: 034/502-527, 069/502-52-70


http://www.euromarket.rs/katalog/zdravlje-i-lepota/aparati/aparati-za-merenje-krvnog-pritiska/merac-krvnog-pritiska-hs201c1-sa-manometrom-i-stetoskopom-model-.html

Moderan, pouzdan i prenosiv aparat za merenje krvnog pritiska. Jednostavan i pogodan za kucnu primenu.

U kompletu sa aparatom dolazi i stetoskop- slusalice. Veliki manometar sa jasno vidljivim oznakama.

Krvni pritisak je pritisak krvi na zidove arterija dok krv tece kroz njih. Arterijski krvni pritisak se konstantno menja tokom srcanog ciklusa. Najvisi krvni pritisak tokom ciklusa zove se sistolni krvni pritisak, a najnizidijastolni i oba su potrebna kako bi mogli da procenite stanje Vaseg krvnog pritiska. Mnogi cinioci uticu na krvni pritisak: telesna aktivnost, stres ili vreme dana. Krvni pritisak je obicno nizak ujutro, a visok posle podne i uvece, nizi je zimi, a visi leti.

Krvni pritisak varira od osobe do osobe i zavisi od starosti, telesne kondicije ili pola. Klasicni normalni pritisak za osobe izmedju 18 i 45 godina je120/80.

UPUSTVO

Kako meriti krvni pritisak?

Tokom merenja krvnog pritiska nemojte da se pomerate i govorite. Ukoliko merite krvni pritisak vise puta uzastopno, neophodno je da izmedju dva merenja napravite pauzu od minimum 5 minuta kako bi se krvni sudovi vratili u normalu. Tokom merenja krvnog pritiska manzetna treba da bude u visini srca, a ruka okrenuta dlanom na gore.

1. Opustite se i zauzmite ispravan polozaj

• Vazno je da je osoba ciji se krvni pritisak meri opustena i da udobno sedi.
• Ruku na kojoj merite krvni pritisak drzite u visini srca. Ruka treba da bude ispruzena, ali ne i ukocena. Drzite ruku na ravnoj povrsini, npr. na stolu, i drzite dlan okrenut na gore. Nemojte da pomerate ruku.

2. Kako staviti manzetnu i priljuciti stetoskop

• Na golu ruku stavite manzetnu 2-3 cm iznad lakta. Pricvrstite manzetnu i zalepite cicak. Manzetna ne bi trebalo da bude precvrsto zategnuta da mozete da stavite 1-2 prsta izmedju manzetne i ruke.
• Nikad ne stavljajte manzetnu preko odece.
• Provucite slobodan kraj manzetne kroz ovalni metalni prsten i zalepite cicak.
• Ako aparat koristite kod kuce, postavite dijafragmu stetoskopa iznad brahijalne arterije.

3. Napumpavanje manzetne

• Zatvorite ventil okrecuci sraf u smeru kazaljke na satu. Nemojte preterano zatezati.
• Pumpajte pumpicu drugom rukom, dok pero ne pokaze vrednost oko 30 mmHg iznad uobicajene vrednosti Vaseg sistolnog pritiska. Ako ne znate tu vrednost, napumpajte na 200 mmHg

4. Sistolni krvni pritisak, ocitavanje gornje vrednosti

• Polako otvorite ventil okrecuci sraf u smeru suprotnom od kazaljke na satu drzeci dijafragmu stetoskopa iznad brahijalne arterije (arterije na pregibu ruke). Pravilna brzina ispumpavanja je kljucna za dobijanje ispravnog rezultata. Trebalo bi da vezbate kako bi postigli preporucenu brzinu ispumpavanja od 2-3 mmHg u sekundi, ili 1-2 crtice na brojcaniku po sekundi.
• Manzetna ne bi trebalo da bude? napumpana duze nego sto je nuzno. Kada manzetna pocne da se ispumpava, pazljivo slusajte stetoskopom. Zapamtite vrednost na brojcaniku kada zacujete tiho ritmicne otkucaje.
• Ova je gornja vrednost krvnog pritiska, ili sistolni pritisak. Pazljivo slusajte i zapamtite kako zvuci.

5. Dijastolni krvni pritisak, ocitavanje donje vrednosti

• Pustite da se manzetna ispumpava istom brzinom. Kada vrednost dostigne Vas dijastolni pritisak, otkucaji ce prestati.
• Opustite ventil do kraja. Skinite manzetnu s ruke i stetoskop sa usiju.

6. Rezultati merenja

• Ponovite merenje najmanje 2 puta. Zapisite rezultate i vreme merenja odmah posle merenja.
• Povoljno vreme za merenje je rano ujutro ili pre vecernjeg? obroka.

Odrzavanje

• Ne bacajte i ne tresite
• Nikad ne napumpavajte iznad 300 mmHg
• Nikad ne izlazite manzetnu intenzivnoj solarnoj radijaciji!
• Ne dodirujte ostrim predmetima, jer mozete prouzrokovati ostecenja
• Uvek do kraja ispumpajte manzetnu posle upotrebe
• Ni pod kojim uslovima ne otvarati aparat
• Aparat odlazite u prilozenu kutiju kako bi dijafragma i ostali delovi ostali cisti
• Temperatura skladistenja: - 20 do 70 ?C uz relativnu vlaznost vazduha od 85% (ne kondenzirajuca)
• Obrisite manometar i pumpicu vlaznom krpom. Sterilizacija nije nuzna jer delovi ne dolaze u kontakt sa pacijentovim telom
• Izvadite gumeni deo iz manzetne i obrisite je vlaznom krpom. Manzetnu mozete prati i sapunom i vodom, ali je posle morate isprati i ostaviti da se osusi

TEORIJSKE OSNOVE

Sta je krvni pritisak?

Krvni pritisak oznacava silu ili pritisak koji djeluje na arterije kada krv protice kroz njih. Arterijski krvni pritisak se konstantno menja tokom srcanog ciklusa. Najvisi krvni pritisak u ciklusu se naziva sistolni krvni pritisak, a najnizi dijastolni. Obe vrednosti, sistolni i dijastolni krvni pritisak, potrebne su lekaru za ocenu krvnog pritiska pacijenta. Mnostvo faktora, kao sto su fizicka aktivnost, ishrana, napetost, stres, umor, temperatura i vlaznost vazduha, nesanica ili vreme merenja mogu uticati na vrednost krvnog pritiska.

Zasto je korisno meriti krvni pritisak kod kuce?

Merenje krvnog pritiska kod lekara, u bolnici, amublanti ili tokom sistematskih pregleda cesto ne prikazuje prave vrednosti jer pod uticajem stresa, nervoze ili napetosti moze pokazivati, na primer, lazno povisene rezultate (cak 20-50 mmHg vise od normalnog krvnog pritiska). Takodje, vrednost krvnog pritiska je u medjusobnom odnosu sa brojnim drugim faktorima, te jedno merenje ne moze biti osnova za konacno misljenje. Krvni pritisak izmeren ujutro, odmah nakon ustajanja, pre obroka i u miru, naziva se osnovnim krvnim pritiskom. Iz nastojanja da se sto je moguce vise priblizimo ovim idealnim uslovima, vidljiva je vaznost merenja krvnog pritiska i kod kuce.